Srpski književni glasnik

450 ЈРпски Књижевни ГЛАСНИК.

руске војске у Цариград. На први глас да су Турци потучеки, једна енглеска флота заузела је позицију у близинп дарданелеких вода и одатле очекивала даљи развитак догађаја. Међутим ток ратних операција у брзо је узео други правац. Прво су у Азији, концем јула, Руси претрпели неколико пораза; у Европи, за тим, за дуге месеце руска је војска стајала непомично пред Плевном. Цело њено десно крило било је изложено непрекидним ударцима Осман паше; на левој страни имала је да издржи пападе египатских трупа Мехмед Алије; у исто време стизао је из Босне с великом помоћном војском Сулејман паша. Изгледало је да је војска великога кнеза Николе изгубљена, и Европа је дахнула душом. Бизмарк је очекивао тај тренутак. На његову иницијативу већ су били отпочети преговори међу европским кабинетима. о томе на који би се начин могло стати на пут претераним претензијама, које би Турска као победилац одмах испољила, и како би се олакшало судбини Русије после овога пораза. Бизмаркову заузимљивост да спасе велику северну царевину зауставила је неочекивапа новост да је војска великога. кнеза заузела Плевну у почетку децембра, да је ђенерал Гурко, кроз лед и снег, прешао Балкан и да силази ка Источној Румелији. Од тога тренутка руска. војска ишла је без прекида напред. Прво је пао Пловдив, за тим п Једрене. Ђенерал“ Гурко зауставио се. тек у Родоету, на обали Мраморног Мора.

Турска, заетрашена огромним тубицима, збуњена наглим напредовањем руске. војске, немоћна да се сама одбрани од тешке несреће која је снашла, обратила се Европи за интервенцију и пристала у напред. на све услове и на еве- уступке које Русија од ње буде тражила. Али петрогралскпи кабинет није вице био расположен да допусти да му. Велике Силе диктују односе према, Отомапској Царевинаи и категорички је одбио свако мешање у руско-турске ствари. Порта. је наишла на одзив само код Енглеске... Позивајући се на уговоре из 1856. и 187), лорд Дерби тврдио. је, да све Силе потпиенице пмају