Srpski književni glasnik

436 СРпски Књижевни ГлаАСНИК.

две путање за пешаке, п два тротоара. Путање ове немају никаквог емисла, јер стоје одмах поред тротоара; и једно од то двоје требало је, по свој прилици, да игра улогу једне „еспланаде.“ У самој ствари ове излишпне путање само отежавају везу између кућа и средњег колског пута; што је нарочито за саобраћај теретних кола и скпдање и пренос терета врло неугодно.

Оваква нагомилавања. излишних тротоара и путања, било колеких, било пешачких, бесмислена су и показују неразумевање саобрађајних потреба. Познато је свакоме да се публика најрадије креће само једном страном тротоара; чак пи онда кад их има само два. А никако није могуће да се саобраћај публике врши преко четири, или чак преко шест тротоара у исто време.

Да је ово петина, и да публика не бира много путање којима ће се кретати, најбоље се види из саобраћаја њеног по улици Краља Милана. Главни саобраћај се врши срелњим (десним), врло узаним тротоаром; и ма да је писти једва јелан и по метар широк, публика га највише воли. Опште је познато да маса публике не воли да иде широким тротоарима, но, на против, овима претпоставља узане; по евој прилици само зато да би се могла мало прогуратп п изближе се загледати у очи мимопролазећима. Услед овога парадоксалног укуса публике, далеко је боље пи јевтиније градити само два тротоара у најширој улици, али њих начинити тако да буду довољно широки. Колико би било и лепше п паметније, поред тога што би било јевтиније п угодније, да се у свима широким улицама, па ма колико оне широке биле, начини само по један тротосар са сваке стране, за саобраћај пешака. За саобраћај кола најбоље је и најугодније кад се путања подели у два дела: један за пролаз у једном, а други за пролаз у другом правцу (десно II лево). На овај би се начин избегло најбоље и свако закрчивање кола, и саобраћај њихов бпо би прост п безбедан. На средини би тада остао један повећи п пошири простор за шеталиште, а псти би се могао снабдети раз-