Srpski književni glasnik

449 = СтРпски Књижевни. ГлаАснИг.

Ако се у опште мисли да се са висином зграда остави свакоме по вољи, онда треба на све утицати да се развијају у висину. И ако ми при садањем широком рејону Београда мислимо да је то непотребно, опет би се могло на ово утицати, ако се рејон смањи. У томе случају гаљало би га изједначити најдаље до Славије, а у опште се држати оних граница које је Београд имао пре двалесет година. Ван рејона не би требало лозпољавати зидање нових, но само одржавање п оправке старих грађевина. На овај би се начин успешно свршило п питање о рејсну и питање о произвољној висини грађевина.

Потреба суженог рејона јоште се више пооштрава даљим једним недостатком београлских улица. Многе улице пмају претерану ширину, која не стоји ни најмање у хармонији са уличним зградама. Ове прешироке улице махом су удаљене од центра, дакле леже тамо где. је саобраћај много мањи, и где је најмање било потребно да се са ширином претерује.

Многе наше широке улице, на пример Милошева, Душанова , Александрова , горњи део Железничке и т. л. имају са обе стране већином ниске кућице. Па чак п више куће у преширокој улици губе од своје лепоте и импозантности; и такве улице више личе на улпце банатских села, но на улицу, пли чак на булевар једне престонице.

Претерано шпроке улице, а ми их пмамо врло много, имају врло мпого незгода: прво п прво, као што смо поменули, остаје велики простор за калдрмисање; треба их добро осветлити; тешко пх је држати у чистом стању; п на послетку, а то“ је најважније, имају мало хлада, те их сунчана топлота бије васцели дан. Оваке улице терају становнике из варошп у села п купатила, а свакојако на штету престонице.

У земљама где је сунчана припека много слабија но код нас, важи као опште правило да улпца не буде ишшра но што је висина зграла измерена до крова. Кад би код нас узели као норму, да ће за дуги и дугп низ