Srpski književni glasnik

ДЕНА ВА РО m: 443

година бити довољно да пмамо четвороспратне грађевине у најживљим улицама, дакле са висином од петнајест до шеснајест метара до крова, онда је јасно да је максимална шприна улица од шеснајест до осамнајест метара била довољна. Код нас међутим пмамо врло много улица чија је ширина преко четрдесет метара. Због тога и све куће у овим улицама личе више на колибе но на архитектонске објекте.

Колика је грешка у томе правцу учињена, најбоље се видп у другој српској — још жалоенијој престоници Нишу, где је шприна улица толико претерана, да оне личе на пустаре. Ниш би требао да има педесет пута више етановника да своје улице оживи. Данашња публика и нишки саобраћај личи на мраве који се шетају по слоновој крлетки. |

Кад би сва јужна Европа, а ми рачунамо Србију у јужну Европу, пмала овако широке улице као што има српска престоница, једна и друга, онда би живот у њиховим варошима био немогућан за време лета. Буди би се морали довијати тој невољи, селећи се лети у северне пределе, као неке летње тице селице. А тако како није на другим местима, код нас јесте.

Свему је овоме крива наша мала памет, а велика моћ подражавања, према туђим потребама и обичајима, без обзира на наше околности п стварне потребе. Ово ропско и сметено подражавање наше подсећа ме врло живо на једну већ стару, али увек нову причицу. Дипломата један пошље свој стари фрак београдском терзији ла му по њему скроји и сашије нов, који му је за прво примање код кнеза Милоша био потребан. Кад му донесу нови фрак, он је био веома задовољан, јер је терзија све лепо и тачно копирао; али, на дипломатино велико изненађење п жалост, дипломата опази да је тај паметни терзија копирао п закрпу коју је нашао на леђима старога фрага.

(Наставиће се.)

(7. ЗоРиИЋ.