Srpski književni glasnik

СТАРЕ СРПОКЕ ШТАМПАРИЈЕ.

(+) IV. МЛЕЦИ — ГОРАЖДЕ.

У псто време када је Божидар Вуковић резао слова за евоју штампарију, спремала се у Млецима п лруга штампарија по наредби Божидара Горажданпна.

У предговору прве књиге из те штампарије, ('мужабнику, вели се:

„И потрудих се ја (Ђурађ Љубавић) јадни на ово дело за свете и божаствене цркве п се мојим братом калуђером Теодором, a повељенијем нашим старцем п родитељем Божиларом Горажданином, код („кон“) великог архијереја Христова Саве ерпског којп је у Милешеви.“

Како Горажде није близу Милешеве, а како је ова штампарија после пренесена у Горажде, у храм св. Ђорђа, задужбину Херцега Стевана, где је по наредби пстог Божидара п трудом истог Теодора продужено штампање књига, то ја горње речи разумем овако. Божидар Горажданин, старац, послао је два своја сина (рођена или духовна 7) у Млетке да набаве српску штампарију и изуче рад штампарски. За време штампања. те књиге, или после ње, он се преселио из Милешеве у Горажде, ту пренео из Млетака штампарију, и продужио рад.

При крају штампања „Служабника“ умре Ђурађ у Млецима, и рад доврши сам Теодор, m ожалп у поговору свога брата. По начину надгробних споменцка, где се умрли обраћа лично читаоцима његова надгробног белега, поон је написао једно врло патетично „„Мољење Ђурђа Љубавића. ка часним презвитерима“, у коме им говори како је почео рад, и како га је смрг прекинула. Између осталог обраћа се своме брату овим речима:

„Брате мој, попе Теодоре, ако ти Bor подарује живота п евршиш дело које почесмо радити, љубави ради Христове молим се, братче мој, остављај некп