Srpski književni glasnik

СТАРЕ СРПСКЕ ШТАМПАРИЈЕ. 457

јесу Литургијар од 1508, Октоих од 1510 пи Јеванђеље од 1512 године. Све три је штампао, по свој прилици у Трговишту, јеромонах Макарије. По многим србизмима у поговорима. п по погрешкама и недоследностима у тексту према рукописпма влашко-молдавеким овај је Макарије без сумње био Србин, и веома је вероватно ла је он исто лице са Макаријем, штампаром Ђурђа Црнојевића. Г. Ил. Руварац поставио врло вероватну претпоставку како је он са Цетиња дошао у Влашку (Глас Срп. Краљ. Академије ХТ. стр. 36—3%).

Године 1547 штампан је у Трговишту Апостол, а ралио га је логотет Димитрије, унук Божидарев, са својим ученицима. Опром п Петром. Имају још неколике књиге влашке редакције које библпографи стављају око те. године, али на њима се нису очували поговори да би се видело ко их је радио. Доцније се јављају штампари Власи.

И у половини ХУП века (16485—49) штампао је у Трговишту Цветни Триод опет један Србин, јеромонах Јован. (Светогорац. од Босне од места Каменграда, пострпжник манастира Гомионице.

Веза између Срба и Румуна нарочито у ХУГ и ХУП веку била је врло велика. Поменули смо да је Празнични Минеј Божидарев прештампан у Себешу 1580 године, а Шафарик вели да је издању београдског јеванђеља служило као оригинал Макаријево влашко издање од 1517 године. Јамачно би се истраживањем ухватила веза п међу другим књигама.

ЉуБ. Стојановић.

ИСПРАВКЕ.

К. 1.'и'. П ЧЛАНКУ.

Пошто је већ наштамнан први и други одломак овога чланка дознао сам за чланке г. В. Јагића (Аплејger der pbilos. histor. Classe Ne I, УП и Х 1895 год. Бечке Академије) о књизи која је изашла из штампарије Андрије Торезанског 13 марта 1893 године, из којих се види