Srpski književni glasnik

458

СРПСКИ Књижевни ГЛАСНИК.

да је она била глагољска, а не ћирилска. Према томе отпада први чланак у коме се говори о првој српској штампарији Андрије Торезанског, већ се за сада мора ' узети да је прва српека штампарија била Ђурђа Црнојевића.

Овим не мислим да је та прва штампарија створена у Црној Гори; она је несумњиво донесена из Млетака као што то позитивно знамо за Горажданску п Милешевеку. Исто тако овим фактом још није утврђено и где је наштампана прва књига (октоиж) те штампарије. Ми смо видели да је прва књига Горажданске штампарије изашла у Млецима, где су изучавали штампарски занат Ђорђе п Тодор, па је после пренесена у Гражде. И Макарије, који је радио у Ђурђевој штампарији, несумњиво је пзучагао занат у Млецима, па је могао ту и наштампати прву своју књигу.

Немајући сада никаквих позпгивних доказа да. је Ђурађ откупио готово штампарију, морамо узети да. је она специјално за њега израђена, и ако је тако, онда је и Иван-бег могао имати учешћа у оснивању штампарије, п ако то Ђурађ нигде не помиње, јер од смрти Иванбегове до почетка рада на првом делу Октоиха porekao је само две и по године, а то је за оно време мало да би се могла створити једна нова штампарија, за коју ни слова нису била пзрезана.

КОШ ЧЛАНКУ.

Јаков од Камене Реке штампао је само једну књигу а не како је тамо речено две (види 43 број од | нов. стр. 368 пи 369), и Каратајев је назива Часловцем, п ако би јој свако друго име пре приличило. Нашав у Нар. Библ. Календар („Месецослов“) коме не достају прва три табака, п коме је последња страна садашњег 14-тог табака празна са једном шаром у средини, помислио сам да је то нова нека књига. Тек сада нашавши у једном рукопису ушивене листове те пете књиге, где има одломака п од прва три табака, уверпо сам се да је то пета књига. коју Каратајев зове Часловцем.