Srpski književni glasnik

КЊИЖЕВНИ. ПРЕГЛЕД. МАЋЕДОНСКО ПИТАЊЕ И ТУРКОФИЛСТВО.

Пред маћедонским питањем. Паписао Нови Мирмидон. Издање уредништва „Србина.“ Београд, 1902. стр. 47.

(Крај.

Ако се узме да је нашој спољној политици, у колпко се она односи на Ст. Србију и Мађћедонију, задатак старати се: прво, да се наши сународници у тим странама сачувају од денационалисања, п друго, да им се побољша збиља тежак положај — онда нам је лако, по постигнутим резултатима и времену кал је који од њих постигнут, добити поуздано мерило за оцену оба ова политичка правца. Најважније тековине, до којих су наши сународници успели доћи, потпомогнути нашом дипломатском интервевцијом, падају у доба од 1592 до 1902 године. Међу њима се нарочито истичу својом важношћу ове: ираде којима се допушта отварање српски народних школа у косовском вилајету (1895) и у вилајетпма битољском п солунском (1897), избор и посвећење пок. митрополита. Дионисија за рашко-призренску епархију (1896), избор арх. Фирмилијана за администратора скопаљске епархије коме је, по компромису се Патријаршијом (1897), обезбеђен био и избор за митрополита исте епархије, и најзад, посвећење изабранога митрополита Фирмилијана (1902) у пркос страховитој опозицији бугарској, грчкој и турској. По обележеним годинама види се јасно као дан, да ниједна од ових тековина није пала у доба, кад су у Србији биле неутралне владе, и ако су се у спољној политици држале начела која нам „Нови Мирмидон“ препоручује данас као једино спасоносна; све су оне, на против, из доба партијских режима који су, на-