Srpski književni glasnik

460) СРПСКИ Књижевни ГлАСНИК.

слањајући се у спољној политици на Русију, тежили у пето време споразуму с Бугарском. Та пм тежња, дакле, није ни у колико сметала да обезбеђују нашим сународницима у Маћедонији, ма да Бугари полажу на њу искључиво право, неопходне погодбе за самосталан им национални развитак, као што опет, се друге стране, антибугарска и антируска, а туркофилска политика није помогла кабинетима Св. Николајевића и Др. Влад. Ђорђевића да ма шта привреде у овом правцу. Ми бар не знамо такве њихове тековине пи били бисмо врло захвални „Новом Мирмидону“, кал би нам их показао. Најзад п интерес политике којој се пстиче као бранилац захтевао би да не прелази преко њих ћутом — ако их има.

Кадгод је наша унутрашња политика стајала пред изгледима да се, радикално измењена, упути правцем супротним народним тежњама, обично је бпвало ла су напади на Русију и препоручивање антибугаризма “лужили као предвесници тих промена које су се као хтеле њима да оправдају. Није ес тога, држимо, на одмет, ла горњем поређењу у прилог наведемо још нека факта.

Писцу се чини, на пример, ла је Русија крива, што се није дошло до споразума између Србије и Бугарске; он њу оптужује да није хтела пнтервенисати у корист тога споразума, ма да томе тврђењу на супрот стоје факта добро позната свима који су пратили кретање наше спољне политике последњих година. Увек кад је у Србији надјачавала политика која је тежила да заслужи и обезбеди руску потпору за остварење националних нам задатака, радило се истовремено п на том, да се између Србије и Бугарске одржавају што бољи односи, колико у међусобном им интересу, толико и у интересу. њихових сународника у Турској. Тако је било п за владе Г. От. Поваковића. коме то није ни мало сметало да не покрене неколика крупна питања, као што су, уз сеплан школеки покрет, и питања о српском нуфусу п о реформама. За тим је и кабинет Г. 'Ђорђа Симића наставио у истом правцу рад, крунисан најзад успехом, поглавито захваљујући