Srpski književni glasnik

469 СРПСКИ КЊИЖЕВНИ ГЛАСНИК.

симпатије и потпору Великих Сила, а најприродније Руcuje која је Сан-Стефанским Уговором показала да има интереса да се створи од Бугарске моћна држава на Балканском Полуострву. Догађаји последњих година изазвали су, међутим, читав преврат, због којега се не може танас да гледа на ту политику као пре двадесет година. „Историја ће казатп своју реч о тим догађајима — тако наставља Г. Велчев — одредиће наш део одговорности за њих, алп се један факат, колико неоепоран, толико жалосан, истиче пре свега на површину: ми нисмо данас у очима Руса онај балкански парод коме би опа мола. да повери поменуту мисију. Код њих је ухватило дубоко корена неповерење према нама, а то је неповерење не само изменило њихове источне планове, нео као да их гони. да сажаљевају потпору коју дадоше нашим претенсијама canстефанском картом. Опи већ не само не гледају више на стварање сан-стефанеке Бугарске. као па једну тачку своје источне политике, него, на против, са страхом гледају на стварање такве Бугарске која може да се јави као најопаснија препона њиховој политици. Њихове радње у току последњих петнаест година служе као суров пример за овај прелом. У областима. карте коју сами нацрташе после рата у Сан-Стефану, данас они јасно и отворено раде у корист Срба. То одаје нову оријентацију руске источне почитике. И руски дипломати не крију ту нову орпјентацију. Напустили. су мисао да јачају бугарски живаљ и на њ да се наслањају, па теже да се образује je,a ружниословенски. савез на. основи „деобе сфера“ угицаја у Маћедонија. Ето с таквом полптиком својих ослободилаца имамо данас да рачунамо п према њој да се равњамо.“

Како, после овога, стоји с тврђењем „Новог Мирмидона“ „да је Русија сагласна са жељама Бугара да задобију целу Маћедонију без обзира на наше право“, остављамо читаоцима да пресуђују, а мп- ћемо, свему овоме у прилог, додатп јот само то, да је п. „Новое Врема“ донело, поводом познатих беседа грофа Игњатијева, један полузваничан чланак у коме је, упућујући