Srpski književni glasnik

Књижевни ПрРЕГЛЕД. 463

Бугаре ла буду стриљивији пи разумнији, нарочито наглашено да их Руси не мо у и неће помалати на штету Срба, чија су права у Маћедонији. неоспорна.

Најмање је, дакле, данас било места повици на руску дипломацију. јер су пред нама факта која је лишавају свакога иоле оправданога основа. Кад је реч о овоме, не сме се губити из вида, да је руска дипломација, доследно овој новој оријентацији руске балканске политике, а једновремено с одсудном помоћу коју нам је указивала у решавању скопаљскога владичанскога питања, исто тако одсудно подржавала нашу дипломатску акцију у корист Срба у Старој Србији који пате стално од арбанашких зулума. И Др. Владан Ђорђевић је предузимао у 1898 години дипломатске кораке да их спасе њихових зулума, јер није могао, покрај свега пријатељства према Турцима, равнодушно посматрати, како Арбанаси требе немилосрдно наше сународнике у Ст. Србији. Сви су му напори остали међутим узалудни, наша је дипломатска акција том приликом завршена поразом, ниједна од наших рекламација није задовољена. Друкчије је судбине била наша дипломатска акција по истом питању прошле годино само за то што је овога пута имала одсудну потпору руске липломације: сви су наши захтеви били задовољени, а да би се стање у Ст. Србији подвргло у будуће јачој контроли и да би се нашим сународницима. могла на време указивати ефикаснија помоћ, установљен је у Митровици и руски консулат.

Нека читаоци, после свега овога, сами пресуде, како стоји са чвретином аргумената и тачношћу закључака, на којима је „Нови Мирмидон“ засновао одбрану једне политике која, као што видеесмо, нема ни ту врлину да је нова, јер је већ била опробана у два маха за владе неутралних режима. Неуспеси, које је у то доба трпела наша народна ствар у Маћедонији и у Ст. Србији, толико су демантовали њезине заступнике, да се ова полптика и не може друкчије сматрати него или као поли-