Srpski književni glasnik

466 СРпски Књижевни ГлАСНИК. вама анахронизам. Не успе ли отрести се данашње зачмалости и радикалним реформама целе управне системе изједначити се с осталим културним државама у Европи, Mopa подлећи судбини коју до данас није избегао ни јелан анахронизам, политички најмање. И сами Турци то врло добро увиђају, па зато се, осећајући да су песиособии. за овакав преображај, увек брижљиво старају избећи комиликације које би их могле довести до отворена сукоба ма и са слабијим државама. Ако смо слаби да се с њима у рату понесемо с изгледима на победу, довољно смо јаки да их доводимо пред овакве комиликације, да им задајемо тешкоће емишљеним отварањем питања која могу да их компромитују, обелодањујући њихову неспособност да живе животом осталих цивилизованих држава европских. Од свих државника. који су у последње време пмали гласа у балканским државама изгледа да је Стамбулов најбоље познавао природу аргумената којима Турци јелино поклањају пажњу. И ако смо у историји владавине кнеза Михаила ималп пуно поуке за наше држање према Турцима, опет смо допустили да Бугари прихвате његову политику, а ми не умемо, и после толиких разочарења, да се отресемо са евим осведочених заблуда, чије штетне последице морају да трпе наши сународници у Турској. Бранећи туркофилеку политику се ватреношћу коју би заслуживала племенитија пдеја, „Нови Мирмидон“ као да је, у својим разлагањима о њој, са свим превидео ову просту истину: Као год што иријатељетво c Турском не може бити само себи сврха, нео само средство да. ee зито лакше дође 40 мера којима би се побољшало стање наших сународника у њој, тако исто, с ипруче стране, и наши одношаји с њом морају бити рецулисани на осно и узајамности, Ако се ми старамо да их одржимо пеправне, узајамност ставља у дужност Турцима да п сами, са своје стране, избегавају све што може да их помутп. Не раде ли тако, ни ми не смемо прпјатељству с њима, кад оно ничему не води, жртвовати све друге обзире п изтересе, о којима морамо, у пнтересу и народнога нам п државнога опстанка,