Srpski književni glasnik

Књижевни ПРЕГЛЕД. 467

да водимо рачуна и да их чувамо од повреда свима начинама који нам се, у дано време и према приликама, учине полдесни. Иначе се наше пријатељство лишава оне основе која га чини оправданим и потребним п показује се као слабост, према којој Турци умеју да буду само оспони баш с тога, што се и сами једино пред силом уклањају или преклањају. Тиме се и објашњавају све оне моралне и материјалне штете које смо трпели, кад год смо водили више рачуна о обзирима пријатељства ес Турском, него ли о потреби узајамности које нема и не може имати, докле год се у Ст. Србији п у Маћедонији подржава данашње анархично стање. Кад је реч о држању према Турцима, најмање може имати места оној народној пословици : „ко тебе каменом, ти њега хлебом,“ као што би то, изгледа, хтео „Н. Мирмидон.“ Каквом нам мером мере, онаквом морамо и да им одмеравамо, ако хоћемо да смо Срби и — људи, Ето, те просте истине не схваћа „Нови Мирмидон“ п стога не можемо жалити, што је његова књижица прошла готово п неопажена. Бољу судбину и није заслуживао покушај да се одбрани овако погрешна политичка идеја.

ПАВЛЕ ОРЛОВИЋ.