Srpski književni glasnik

УМЕТНИЧКИ ПРЕГЛЕД.

Кориевиљска звона. Романтично-комична. оперета у три чина. Музика од Роберта Планкета.

И ако су Планкетова „Корневиљска Звона“, ириказана у Народном Позоришту, једна од старијих и познатих оперета, за нас је и комад и његов писац био пов. „Корневиљска. Звопа“, узгред буди речено најбољи рад Планкетов, по распореду п облику пијеса не издваја се од осталих радова те врсте; али, благодарећи забавном тексту и ваљаној детаљној изради његове музике, музичари су данас ову оперету увретили у ред озбиљније комичне опере, отприлике у категорију у коју се данас убраја Штраусов „Слепи миш.“ У „Корневиљским звонима“ налазимо неколпко лепо нађених мелодичних тема у брижљивој изради; нарочито у прва два чина. Поменимо, на пример, мешовити хор у другој половини првог чина са финалним еплетом, комбинованим из различитих мелодија у хармоничну целину; даље, квинтет у другом чину, и нормандијеку легенду у последњем. Те пијесе, које иду међу најбоље у овој оперети, најбоље пстичу добру страну Планкетове музике у „Корневиљеким звонима.“

Што се тиче садржине „Корневиљска Звона“, су јелна од оних познатих мелодраматичних петорија с тајанственим опустелим замком, сујеверним сељацима, лажним духовима, историја са прикривеном наследницом и витезом избавиоцем којп, незнан и неочекиван, из небуха пспада да обнови дворац, открије злочине, и ожени се спмпатичном Геновевом комада.

Жермена Лпенеј је тако јелна грофовека кћи којој порекло зна само стари настојник Гаспар, чијем је старању поверена, и који прикрива ову тајну да би приграбио за себе очевину незнане наследнице. Ту евоју „нећаку“ хоће