Srpski književni glasnik

УмеЕТНИЧКИ ПРЕГЛЕД. 469

н ла уда за старога сеоског начелника, како би га овимо више придобио за себе и заварао да не трага за тајном опустелог дворца и исцепаним листовима у општинским матрпкулама, где је Гаспар уништио податке о Жерменином рођењу. У том последњем одсудном часу долази заборављени отумарали господар замка, млади Маркиз од Корневиља, који упадне са својим морнарима у дворац п открије тајну лажнога духа. Лажни дух, то је био сам настојник. У тренутку када се Гаспар прерушен као авет показује на прозору у пустоме замку, по једном ранијем предсказању , после двадесет годила ћутања, зазвоне звона; из подземног ходника и оружнице појављују се Маркизовпи људи, и Гаспар, препаднут, полуди. Из хартија грофа од Лиснеја које ту у замку нађу, дозналу ла је Гаспару била поверена грофова кћи, али немајући потпуних података у општинеким књигама о њеном рођењу, погрешком за наследницу прогласе место Жермене сеоско нахоче Дивљу Ружу. У последњој, чегвртој слици комада цела се та ствар мора размрсити. Полудели Гаспај освестиће се да покаже праву грофову кћер, Маркиз од Корневиља ожениће се грофицом од Лиснеја коју је по оном непогрешном и простодушном инстинкту јунака из оваквих комада заволео од првог сусрета (он јој је, као што је то исто тако неизоставно, једном и живот спасао). Дивља Ружа удаће се за свога Гренишеа, једног сеоског момка коме је задатак у комаду да лепо пева п прелставља симпатичног клиџана оперете; и тако се цела ствар правилно евршава једним веселим хором уз свечаности и ватромет у обновљеном замку од Корневиља. Соло певачи, оркестар и хор били су као и до сад у сличним приликама под управом Г. Покорног пажљиво извежбани и еви заједно допринели су да је извођење било живо и складно. Нов и у подужој партији био је овог пута Г. Милутиновић у улози Хенриха. Г. Милутиновић био је у сваком погледу као почетник певач одличан: јер, поред тога што пма звучан, гибак баритон и довољну висину, он нас је нарочито пријатно распо-