Srpski književni glasnik

4170 СРПСКИ Књижевни ГЛАСНИК.

ложио јасним изговарањем текста. На ову особину, која је на првом месту у пуној мери потребна сваком 1030ришном певачу, најмање се обраћала пажња, те Г. Милутиновићево певање лепо показује да успех певача, поред доброг тона, епгурне интонације, и музикалног извођења, зависи и од разговетног и прецизног изговарања. речи. Вокална партија г-ђице Ниглове (Жермена), која. је могла пријатно звучити поред њеног у довољној мери израђеног гласа, изгубила је много услед нејасног п безизразног изговарања текста. Дует у другом чину пзмеђу be m PF. Милутиновића био је због тога монотон п слаб. Г-ђа С. Ђорђевићка, коју смо такође имали задовољство да чујемо последње недеље у Жермени, дала је епмпатипсној наследници од Лиснеја своју разговетну M пзразиту дикцију, која је п у песми остала таква.

ГМ. БЕЛЕШКЕ. КЊИЖЕВНОСТ. — „Ђачки Гласник.“ — Од 1 новембра почео је у

Београду да излази Дачки Гласник, лист за књижевност, поуку и уметност. 1 број, на великој оемпни и на 16. страна показује добру вољу п љубав према књижевности, ако не крупне таленте и велико искуство. Махом. преводи, што у осталом није за осуду: можда још и за препоруку. Од стихова „Озимандијас“ од Шелеја. „Консалво“ од Леопардија, слаб превод застареле Волтерове трагедије: „Брут.“ Од прозних превода: „Две крчме“ из „Писама из мога млина“ од Додеа; „Браун из Калавераса“ од Брет Харта почетак романа Жорж Сандове „Маркиз од Вилмера“; фина и иронична „Приповетка, колпко да се почне година“ (Сопе ропг сотштелсег гајтеп( Гаплее) од Анатола Франса, која је до сада два пута преведена: у „Радничким Новинама“, у одломку, и у „Одјеку“, у целини; „Балзак“, опет од Анатола Франса, писца који се не да довољно препоручити; један чланак Гетеов о Шекспиру.