Srpski književni glasnik

БЕЛЕШКЕ. 471

Од оригинала: једна стереотнина песма о „Јунском јутру“ још једна са војпслављевским „“,., ни мало боља, и јелан прерађен чланак „О постанку земље п њене коре“. Овом лпету, који ће живети колико живе руже п омладинеки листови, могла би се учинити више но једна критика. Али он је од интереса што показује да код наших младих, врло младих. постоји љубав према књижевности, и што се по избору превода лаје видети колика је хегемонија француских узора у нас.

— Приповетке Борисава (Станковића. — За овоголишња. издања Српске Књижевне Задруге био је објављен прерађен роман Симе Матавуља ЈУскок. Како писац није још готов са својим делом, то је Задруга имала добру идеју да у место Ускока да изабране приповетке Борисава Станковића.

— „Светозар.“ — Ђорђе П. Иличић, учитељ, штампао је у Београду свој спев Светозар. |8", етр. 82. цена 0:50. дин. | Дело је посвећено „узданици српских пдеала, нашој храброј војсци.“ По композицији, местимично п по тону, овај спев подсећа па Мажуранићеву „Смрт СмаилАге Ченгића.“ Стихови, без слика п у роду наших народних песама, пмају извесну глаткост. Али они стоје у чудном нескладу са новинарским фразама којима. је пепричана трагична историја Светозара и Станије, из села Бадинаца, у пољу лесковачком. Писац се у предговору оградио од могуће критике: њему је мало стало шта ће о његовој књизи рећи „вајни усрећитељи српске књиге“, „који нису ни једног редића у славу поезије написали,“

— „Свети Сава.“ — Као 102. свеску својих „књига за народ“, Матица Српска издала је делце: „Свети Сава, архиепископ српски и просветптељ.“ Читанка за српски народ. Написао протопрезвитер Јован Вучковић. |Нови Сад, 1909. 8". стр. 104.]. За писца, Свети Сава је спмбол српске националности: Србин је онај који евеца поштује п светкује. После увода, у коме се износе политичке и верске прилике старе српске државе до Немање, прича се живот Растка Немањића, његово калуђерење пи рад у српској цркви и на народној просвети. Књига је писана јужним наречјем. Књижевне вредности нема.