Srpski književni glasnik

474 СРпски Књижевни ГлаАСНИК.

за Немце симптом рођене. неоригиналности; али је ни сваки начин занимљив појав да се у обимом тако непрегледној књижевној републици немачкој, преводпоци, уметници другога реда, саразмерно врло лако истакну на видик. Један млад студент, Стеван Цвајг, иначе врло вешт преводилац, издао је пре кратког времена француског песника. Боделера у немачком преводу; а сал Антологију песама Верленових. Пошло му је за руком да добије од неколико бољих новијих лиричар немачких по коју преведену песму Верленову: па то, и неколико његових песама по часописима доста је да га данас, по навици која је обладала у последње време, листови на гласу мећу у најдарови' гије и најфиније немачке лиричаре. Међу TIM, то је унутрашња ствар немачке критике; само се нама чини да млади скупљач има за тај глас нешто да захвали п свом спекулантском дару, јер у својим чланцима обмањује немачки књижевни свет, а овај већ давно има општу људску слабост, да воли кад га ко голица онде где је слаб. У предговору исте Антологије прича Цвајг, како су Французи презрели свог лпричара, а како су га Немци одмах својеки пригрлили. А заштог Зато што је Верленова уметност у певању управо „више германска него француска.“ Французи су њему гледали само карикатуру једног песника, пт.д. А кад се озбиљна немачка критика томе не противи, онда то значи да Немцима треба Берлен; а онда то даље значи, да немају доста свога код куће. П заиста: Данас је у Немаца пуно лпричара, а мало лиреких песама.

Марсела Превоа „Шисмае Франсоази“. — Није тачна пословица: Што је дикла навикла; грешници се често под старост поправљају. И онда им падају на памет реорганизаторске идеје о поправљању омладине. Марсел Прево је написао своје познате ГОешт-утегее5 пи још пуно лепих ствари, међу којима неке могу ла се налмећу са Золином „Наном“, п сал се каје. Тј. не знамо да ли се каје, али изгледа тако, јер је написао ГебСгез а Егапсоте. Сада говорп с предикаонице, па разлаже својој нећаци у манастиру нашироко и надугачко, како треба да буде узорна жена ХХ века. Ујаци моралпсте и побожне тетке препоручиће здраву лектиру својим милим рођакама; нека само пазе, да се госпођице нећаке не докопају где год ранијих књига моралнога Превоа, —