Srpski književni glasnik

БЕЛЕШКЕ. 475.

добри савети Францускињи Франсоази могли би бити рђаво схваћени.

Један гладан иесник. — Морис Розенфелд, први песник на јеврејском језику којп је прокрчио себп пута до европске читалачке публике, гладује и пати се као славан човек исто тако, као што је то чинио раније као бедан кројачки радник. Професор Лео Винер у Кембриџу, којп је песника открио, превео га је на енглески; Јарослав Врхлицки, који назива Розенфелда „једним од највећих песника свога столећа“, на чешки; немачки превод спрема Лео Фајтел, а Максим Горки ће, као што саопштава Матија Ахер у јелноме чланку о јеврејском песнику у недељном часопису „Оте Лете“, публиковати пробе пе'ама на руском језику. Међутим, Розенфелд гладује подаље!

Позоришна цензура. — Забране цензурине по разним земљама врло су забавне ствари. У њима је често пуно драстична хумора, још чешће капиталних глупости. А човек се, читајући mx п слушајући их, смеје још слађе, јер зна да је то људски, ла је „узето из живота.“ У Немачкој још није ни ишчезао осмех са свију усана што га изазва цензорски гнев Г. Келера приликом приказа Хауптманових „Ткача“, и још сви памте мудру одредбу Реренове Lex Пеште, по којој треба забранити сваки комад „који. и ако није неморалан, изгледа да може изазвати опште негодовање — а берлинска цензура већ даје нова градива за смејање. „Немачко Позориште“ у Берлину спремало је премијеру Бернштајнове „1 Мај1“: одједарел, пред крај, на главној проби искрене однекуд полицајни комесар, п пзјави, да се крај првог чина не сме приказати. Конфисковано место овако гласи: „Мали лохвати цвеће, разгледа га, оде пред икону богомајке п метне га на оквир. Молећи се Богу, стоји ту пред пконом с погнутом главом. Изненада одјекне свирка гласовирска; чује се залцер.“ Берлинска полиција пште да се у тој сценп не чује валцер кал Малп стоји пред иконом, јер се то не пристоји(!) Управитељ позоришта уложио је. наравно, протест; а док не дође решење, свираће се на том месту Веберов „Позив на игру.“

Revue hebdomadaire донела је малу студију Алфреда Бертена о позоришној цензури по разним зе-