Srpski književni glasnik

4706 СРПСКИ Књижевни ГЛАСНИК.

мљама. У Кнлеској увео је позоришну цензуру Роберт Валпол, да би се сачувао од нападаја на позорници. Цензор добија плату од 8000 франака, а ако ко да приказати комад без његове дозволе, има за казну да плати 1200 фран. Ова слободна земља је дакле у том погледу доста назадна. То је показао п последњи познат случај :'а Матерлинковом „Мона Ваном.“ У Бемији је цензура

на најширој основи; баш у крајњим случајевима, — кад је мир у опасности, — меша. се полиција у позоришне

ствари, п онда имају писци да одговарају пред судом по закону за повреду јавног рела. За то се често приказују у Белгији комади, који су у Паризу забрањени. “ Данској се цензура влада према наролности комада. Данска дела прегледа министар правде, туђа министар просвете; норвешка и шведска пролазе без контроле. У Русији је цензура оштра; особито за приватна позоришта, где свештенство води главну реч; за дворска позоришта цензор је министар царске куће. Тако долази до комичних појава; Толетојеву „Моћ мрака“ играју на дворским позорпштима. (чак на приватној царској позорници, где су дилетанти највише личности), а за све друге позорнице је забрањена. У Италији има право цензуре сваки градски префект. Он може комад забранити из „локалних обзира“. Чулдне су псзоришне прилике у (Сједињеним америчким државама. Ту управо нема цензуре; али сваки поједини грађанин има право да иште забрану каког комада, ако вређа његове религиозне или моралне осећаје. Тако је је јелан приватан човек израдио ла се не емеју давати побожни прикази Отрасти Христове: Ођегаштеггапег Passionsspiele; a другом неком пошло је за руком да забрани приказ Додеове „Заррћо“, п да се глумица, која ју је приказивала, једна од прималона. америчких, Олга Недерсол, позове на одговор због повреде морала.

Die ТГобеп паа" тате 'Ћетсће т Glauben der аПеп Агурбег уоп Ог. А теа Утедешалпл, П Т,рге. 1902. 8", стр. 35. — Вековима је стари исток са својом дубоко старом п високо напредном културом био пшчиnena тековина о којој се мало знало. Преко порушених п затрпаних остатака. њенпх јуриле су хорде за хордама п ређалп се народи за народима, а она им је била потпуно скривена. Па и учени се свет дуго задовољавао знањем о њој из мршавих и кривих бележака мало обавештених грчких писаца. Поломљени, где што и онака-