Srpski književni glasnik

484. СРпски Књижевни ГЛАСНИК.

и доћи у туђ свијет.. Па још, Боже сачувај, "ако се разболи, или ако испане из кола и ногу сломије!.. Ко ће га његовати, ко ће назити“г...

— Свршено је!.. Овршено је!.. — заграја изненадно Благоје и загрли Перу. — Шта“ — запита Перо, одскочивши од прозора.

— Испрошена ђевојка!... Ја неко п родитељи дали... И нек' ти је сретно п честито.

Пери се посјекоше поге... У евеме животу нестаде му снаге... Прислони се уза зид п забленуто поче мјерити Благоја.

— Ама шта то7 — занита.

— Па уредио сам ствар, — викну Благоје весело. — Ти сп ми реко да уредим.. И лијепо, брате... Имаш пунца газду, пуницу газдиницу, ђевојку са пет хиљада мираза... Куд ћеш љевшег.. Чак је п мени лијено, па сам п ја на ћару..

Перо погледа у зачуђенога Данила, као да би од њега да запште савјета...

— Ама што тако брзог — запита.

— Гвожђе се кује док је вруће! — упале Благоје. — Нијеси ти сам просиоц... Има људи који је просе од прије десет година, па до сад... Да си видио, колико сам муке имо, док сам казо како си ваљан п поштен и богат и све.

— Ама ја нисам виђео...

— Па казо сам, ла ћеш виђети!,. Ти ћеш отић' са мном, да потврдиш лросидбу и да видиш ђевојку... Лијепо све да уредимо, на, ако може, одма сјутра да буде п вјенчање.

Перо пзбуљи очи п погледа га попријеко.

— А што сјутраг — запита. — Јесам ли ја, брате, тедан телеграф“ — упаде. –—- Ја нећу тако брже...

— Што брже то боље, — одговори Благоје, поигравајући по соби. — Све се данас брже ради! Брже се једе, брже се пије, брже се живи...

Перо је стајао као утучен. Није знао шта да го-