Srpski književni glasnik

ЖЕНИДБА. ПЕРЕ КАРАНТАНА. 485

вори... Све му се чињаше као неки сан п као да све ово што види и што чује, није могућно. Он да испросип ђевојку, а да је никада не види“... И ђевојка да пође за њега, а да га никада не види7 Па каква ли ће то ђавоља свадба бити... Каква ли је то ђевојка“...

— Хајде да се пије! — дрекну Благоје, не допустивши му да п даље размишља.

И повуче га из све снаге и повеле гостионици...

ХУ. Перина. просидба... Незоде у полицији.

У гостионици сједпо је Перо мрачан и суморан. Ћутао је пи само пспијао чашу за чашом. Дошло му да пије. много да није, само што мање да размишља. И дошло му, да Благоја удари чашом у главу. Волпо би ла ra удари само малко, лако да га удари, ништа више, него да му мозак пролије.

— Ни цару ја то не дозвољавам! — дрекну ујеланпут MH скочи. Препаде и Благоја п околне госте, који усплахирено погледаше у њега.

— А шта не дозвољаваш 2 — запита Благоје, тихим, ситним гласом.

— Не дозвољавам, да ми проеп ђевојку, а да је не видим !

Благоје пспи чашу.

— Па ако ћеш да је видиш, — рече мирно, — хајле одма... Мени је сведно.. Само плати трошак, па да пђемо...

Перо завуче руку у џеп и крупан новац остави на столу. Не хтједе ни кусура чекати. Зграби Благоја за раме и дрмну њиме.

— Хајде! — викну.

Обојица. пођоше.

Нађоше се прел једном омањом кућом, са бескрајном прљавом авлијом. По авлији су лежале здраве и разлупане бачве, дрва, некакви обручеви, сјекире, чекићи...