Srpski književni glasnik
ЖЕНИДБА. ПЕРЕ КАРАНТАНА. 485
вори... Све му се чињаше као неки сан п као да све ово што види и што чује, није могућно. Он да испросип ђевојку, а да је никада не види“... И ђевојка да пође за њега, а да га никада не види7 Па каква ли ће то ђавоља свадба бити... Каква ли је то ђевојка“...
— Хајде да се пије! — дрекну Благоје, не допустивши му да п даље размишља.
И повуче га из све снаге и повеле гостионици...
ХУ. Перина. просидба... Незоде у полицији.
У гостионици сједпо је Перо мрачан и суморан. Ћутао је пи само пспијао чашу за чашом. Дошло му да пије. много да није, само што мање да размишља. И дошло му, да Благоја удари чашом у главу. Волпо би ла ra удари само малко, лако да га удари, ништа више, него да му мозак пролије.
— Ни цару ја то не дозвољавам! — дрекну ујеланпут MH скочи. Препаде и Благоја п околне госте, који усплахирено погледаше у њега.
— А шта не дозвољаваш 2 — запита Благоје, тихим, ситним гласом.
— Не дозвољавам, да ми проеп ђевојку, а да је не видим !
Благоје пспи чашу.
— Па ако ћеш да је видиш, — рече мирно, — хајле одма... Мени је сведно.. Само плати трошак, па да пђемо...
Перо завуче руку у џеп и крупан новац остави на столу. Не хтједе ни кусура чекати. Зграби Благоја за раме и дрмну њиме.
— Хајде! — викну.
Обојица. пођоше.
Нађоше се прел једном омањом кућом, са бескрајном прљавом авлијом. По авлији су лежале здраве и разлупане бачве, дрва, некакви обручеви, сјекире, чекићи...