Srpski književni glasnik

ЖЕНИДБА. ПЕРЕ ЛАРАНТАНА. 487

и, очевидно, уживају у њему. Стара га, од милине. почела и по коси гладити, једнако стењући, а стари се само смешка и пипа му одијело, ваљда да се увјери: је ли чоха од најбоље сорте или није

— А шта ралиш ти, зете7... Какво ти је, да ре-

чемо, заниманије“ — запита изненада. — 'Тргујем, — одговори Перо одејечно. — А продајеш ли вина“г — Јок. Стари дубоко уздахну. — Штета ! — рече. — Црна штета!.. Ето, могли

би одма пазарити.. У мене, знаш, има свакаква вина. Имам га од десет година, од седам, од шес', од пет... Имам и новога, па како ко бегенише... Мрко је пи лијепо, па да умреш, кад попијеш чашу...

— Красно вино! — потврди Благоје, опљуцнувши поред себе. запита стари весело. — Је ли красно 2...

Је ли 7 „Љевшега нема у земљи, а јефтинијега... Никола Бубало

прича свијету, да је његово боље. А лаже!.. Лаже он вазда!... Он само прича, јер и не зна ништа друго, нег' само причат... И он сипа воду у вино... Прод'о лани сељацима вина, па кад су људи отворили бачвицу, из ње испани риба... Права мала риба!.. А, ето, читав свијет зна, да у правоме вину нема риба!.. Њима је, да речемо, Бог одредио воду, а. није вино п с тога се и вели „к'о риба брез воде“, а не вели се „к'о риба брез вина...“

Домаћица, под којом је непрестано пуцкала столица, не могаше да сачека, док стари доврши.

— А је ли далеко ваша касаба“ — запита. — Богме далеко, — дочека. Перо. — То је необично! — уздахну стара. — Како ћу

ја да своје дете не видим сваки данг.. Научила на њу, па ако ми није вазда на очима, дође ми да помахнитам... А сад, тако далеко да оде...

— А чујеш, зете, — настави стари, врпољећи се, ако има муштерија у вашој касаби, улови ми кога... Кажи,