Srpski književni glasnik

488 СРПСКИ Књижевни ГЛАСНИК.

нек се од мене не боје пријеваре.. Ја воде никад не сипљем... Ја знам шта је вода и да је друго вода, а друго вино... А моје вино може на изложбу, ако ћеш, у Стамбол...

— А и њој ће бит необично, — упаде опет домаћица. — Ниђе никог позната, па да се се њиме разговори и проговори... Ако је ти не разговориш, ко he други!.. А ти немој бит тврда срца, и немој с њоме ружно... Још је дијете, па ће се научит' свеме.. Полако ти с њоме...

— А и бачве су чисте, нијесу бухљиве...

Старп прекиде п погледа на врата, на којима се већ указала она, дјевојка. Малена, танка, сухоњава, са дугуљастим вратом, избуљеним зеленим очима и крњавим. зубима (због чега вјечито и успија губицама) смрежгане коже, набијељена...

— Је ли вам ово сестра“ — уппшта Перо домаћицу тихо, шапћући.

— Није, — одговори стара, оемјехнувши се. — То је она. твоја суђеница...

Пери пепаде цигар из руке п поче се димити на ћилиму. Очи му се закрвавише, усне поблиједише, коса се накостријеши... Поплашено погледа MO свима и као да хтједе скочити п бјежати од свега свијета.

У пети час му дјевојка поднесе „слатко“ под нос. Оп прихвати. Прихватп, а не смије ла је погледа, а сав се тресе од чуднога узбуђења.

— Ето се сад нагледајте! — рече домаћица илачевним, меким гласом. — НИ немојте се стилит, кад вас

је Бог памијенпо једно другоме.

— А бачве нијесу бухљиве, — пасгави стари и гурну малко у жену, што је важило као опомена, да му се не мијеша у разговор. — У бухљивим бачвама одма се вино поквари, па се успрћети, па не ваља ништа... А у мене све чисто...

— Остави, Бога тп, твоје вино! — прекори га