Srpski književni glasnik
ЖЕНИДБА ПЕРЕ КАРАНТАНА, 491
пружила према њему, па пјева п зове га себи... Њему памет стаде... Погледа око себе, као бојећи се да не зове кога другога... Никога нема. Само врбе п лабудови! А она једнако гледа у њега и једнако зове... Он заборави на сав свијет... Прикупи сву снагу, размахну и заилива прама њој. Хита, јури, а дрхће од чежње и напријед спрема пољубац. Стиже јој... Рашири руке, стиште је на преи и, есклопивши очи од заноса, пољуби је... Пољуби и други пут... А тада се одвоји од ње и хтјеле да јој загледа у очи и лице и загледа у очи, у лијепе црне
очи и... јао!.. он угледа очи и лице и дугачки врат своје суђенице. Перо врпену, скочи са постеље и — пробуди се. — Фала Богу! — промрмља уплашени Данило. који
је, још једнако санан п разбарушен, стајао близу постеље. Уз Данила стајао је п један крупан, мрк полипајац... — Шта је то7 — запита Перо п зачуђено погледа. полицајца.
— Јесте ли ти Перо Карантан 7 — запита полицајац набусито... — Чекам те по сата да се пробудите...
— Ја сам, — одговори Перо благо.
— Мени је наређено, да водим Перу Карантана у полицију...
Перо скрети руке.
— Мене 2
— Перу Карантана.. А ако сте ти Перо Карантан, онда тебе...
Перо протра очи, мислећи да и сада снијева.
— Ама да се нијесте преварили7 — запита опет полицајца, који никако није хтио да ишчезне.
-— Ако сте ти Перо Карантан, нијесам се преварио...
Перо се мало замисли.
— Ама да они не траже другога Перу Карантана“ запита. — Да не траже каква из Братачева, чијем јеоцу име Марко, а ја нијесам...