Srpski književni glasnik

Г 02 Бе А, ——— 97

палићи не прокљуве, па онда јаја не ће бити добра за јело. У осталом, да видимо...

На господинов знак слуге извадише пепод квочке неколико у слами сакривених јаја и раздадоше их гостима. Чак и Гаргилијан, зналац свих гастрономских лукавштина, не присећаше се п сумњаше.

— Шта је сво 2. Изгледају као да су наунова 2 запита он е лакомом радозналошћу и опрезно разлупа јаје великом сребрном кашиком.

Љуска беше од танког теста. Унутра се указа жуманце замешено бибером п зачинима са острва Серендиба, а у жуманцету најсуснија спћушна птица, масно пиле „фицедус,“ — сочно као зрело воће, печено на мирпсаBOM и јаком лезбијском вину.

Горња. лакома усна Гаргилијанова, налик на мекану сурлу, сама се од себе мпцала и некако са уживањем опружила. Очи му запламтеше гастрономским надахнућем: он у овај мах беше заборавио све на свету, није одговарао на питања која му стављаху, и претима, обученим у „Пегиаћа“ — рукавице од танке антилопине коже, које се при јелу употребљаваху — извади птичицу, оспеа је, загризе нешто од крила, зажмури, прогута и некоколико пута превуче руком преко груди.

— Ти си мало чае говорпо нешго о женскињу, Гаргилијане 7 — тежио је да обнови разговор Јуније Маври.

— Хе, хе, хе!... О женскињу 2 — ес презрењем одговори Гаргилијан, и његов се двоструки, масени, румени, глатко избријани подвољак затресе од блаженога смеха, — шта. ме се сад тичу све жене на свету 7 — Искрено вам кажем, пријатељи, да нема баш много жена у Константинопољу чији би ми пољубац био дражи од ове б0жанске птичице...

И он погледа у њу с њежношћу, прогута још један залогај, па се опет поглади преко груди.

— Гледајте! Ово се не топи само у грлу, већ, тако рећи, у срцу. у души мојој, као најетраснији пољубац теснаестогодишње девојке!..

32