Srpski književni glasnik

49% СРпски Књижевни Гласник.

— Нека погину све жене! — — намргодив обрве, узвикну песник Оптатијан п клокотом, с мрачним и одлучним изгледом, пепи пехар правог опимијанског фалерна. Он је имао разлога да се љути на жене. Прича се да га његова богата и стара жена туче. За то сад дворски поета Публије Порфирије Оптатијан не пише више надгробне натписе по поруџбини, не сагиба леђа пред богатим трговцима, не дршће од хладноће под мрежастом хлампдом. Али у свом велпчанственом дому, окружен децом, озбиљан п тужан, оп често у потајп жалп за пређашњим временима, за веселом п гладном музом, за усамљеним тумарањима, за драгом и слободном младошћу...

Стпхотворац Публије уздахну, потапка Гаргплијана по рамену п узвикну:

— Да красна ли беху она времена, — кунем се Паладо! — сећаш лп се гозби код сенатора Хортензија у

Атпнама 2...

— Још како их се сећам! Нае су једном код Хортензија угостили таком печеницом, да ми још п сад, после десет година, чорба потече на уста кал се сетим! Можда више не ћу јести таке печенице!

— И све је, Гаргплијане, све је тада изгледало кусније. — постаде стихотворац живахнији, — џенови су нам били празни, али је лако било на души...

Он још теже уздахну п налп себи фалерна.

— А сећаш ли се великога уметника Дедала 2 запита. Гаргилијан.

— Каквог Дедала“... Нешто не могу да се сетим...

— Зар сп заборавио Дедала“... — О, незахвалности људска... Кувара Дедала зар заборавио !...

— Сећам се, сећам!.. Знам да смо се често прениралп о томе, да ли се и кувар сме називати уметником... Него, веле, да је умро обешењак...

— Зар“... Какав ненакнадив губитак!..

Гаргилијан пљесну рукама и подиже очи к небу.

-— Авај, авај! Како је све пролазно, пријатељи, како