Srpski književni glasnik

500 СРпски Књижевни ГлАСНИК. одебљао и што ти очи пливају у гојазности. И не бојипг се ппкаквих преврата, јер си непоколебљив п сталан, као: какав бог!..

— 0. тако је! Ја сам покоран, моја је душа ведра. n Jom ћу луго, помоћу олимпијаца, сачувати неувели апетит, први услов среће на овоме свету, — узвикну Гаргилијан, лупајући већ пето јаје пи облизујући већ. пето пиле.

— Сви се ви, пријатељи моји, узнемпрујете, — продужи он мирно, — сви ви верујете у пролазност; ја сам пак непоколебљив и непроменљив, као и сама природа што је. Ха, ха, ха..., ја се налам да ћу преживети још неколико императора!.. Чега да се бојим7 Промислитеп сами: ма шта да се деси — ништа на свету није у стању спречити слатком залогају да пређе пз уста у желудац! Оно што поједем, то је моје, и нико ми не може отети: ни философи, нп монаси, ни римеки закони, ни црквени храмови! Ето, због чега сам веран себи и непоколебљив до краја. Тако сам живео, тако ћу и умрети !

Сви се засмејаше уз бурно тапшање.

— Ти си наш прави мудрац! — узвикну Јуније Маврик.

— Заиста, прави мудрац! И, надам се, да ћу и умрети смрћу која је достојна мудраца, — од пре-

јелости!._..

— Слава великоме Гаргилијану! Слава последњем Римљанину! У твоје здравље, о. мудри епикурејче, за твој процват!...

Слуге, пред другу половину ручка, стадоше обносити и нудити госте малим сребрним пећима са врућим хлепчићима.

— Робе, где је моја аврискалпија 7 — запита Авзоније тужним гласом, — нешто ме сврби десно ухо...

Аврискалпија је танка п лепа игла од слонове кости, коју употребљаваху за чешање уха.

— Опрости, господару, — замуца преплашени роб,.