Srpski književni glasnik

1 o 0: a a. 501.

— ево већ други дан како тражим твоју аврискалпију, па не могу да је нађем. Мора да си је гдегол на путу изгубио...

— Неваљалче! — узвикну Авзоније бесно, — моју најмилију аврискалнију:... Ишибаћу те бичем, као пса!.. Тако неопходна ствар!.. Шта ћу сад да радим“...

П он, запрепашћен, погледа у све редом, као да му се десила голема несрећа.

. — Не љути се, пријатељу мој, — поче га умиривати Мамертин, — ја имам једну лепу, нову аврискалпију. Хоћеш ли 7

— Ах, нећу, нећу!.. — одговори Авзоније е болним осмејком, — то је туђа... не могу... Ја сам на своју навикао... Таке више нећу стећи... Јединетвено нешто!.. Купио сам је у Антиохији, у Константинопољу је нема. Опростите ми, пријатељи! Ја ћу, с вашим пристанком, да се уклоним на неколико тренутака. Идем сам да је потражим, можда ћу је наћи... Ах, јед ли је то, јед! А био сам у тако лепом душевном расположењу, и купатило ме је освежило. Па сад на једанпџут!.. Зар баш мора бити да се човек чиме било растроји“... О. гадови, као да не знају како мени све то шкоди...

Авзоније, уздишући п јецајући, устаде са својих јастука и оде у суседну собу: аврискалпија беше само изговор... Он се удаљио с хругом намером. Обазревши се у вратима, он извади из џепа малу, дебелу и масну књижицу. са којом се нигда није растајао, — ни дању, ни ноћу, ни код куће, ни на путу! То беше отмени астролошки календар, тако-звани „ефемериј“, са предсказивањима п значајима за сваки час дана и ноћи, за сваки случај у животу. 'Авзоније не хтеде учинити ни један корак, док не би најпре завирио у календар. Пре него што је наредио кувару кокош за ручак, он је ипепитивао положај звезда.

По календару „ефемерију“, ако сврби десно ухо изнутра, онда значи скору, изненадну, али пролазну опасност.