Srpski književni glasnik

502 СРПСКИ Књижевни ГЛАСНИК.

Авзоније се врати пријатељима нерасположен и блед.

— Нисам нашао аврискалпију. — изјави он тужно, — треба, заиста, ма чиме да се поквари заловољство... Научићу ја тебе, неваљалче, — додаде он, окренувиш се грешноме робу. — послаћу те у градеки млин да заједно са мазгама окрећеш жрвањ...

Пред свршетак тозбе направише малу паузу. У то се време пред вратима зачуше узвици п свађа.

— Шта је то — запита преплашени Мамертин:

Утрчаше два роба. Јамачно су се посвађали на студенцу. Сваки је од њих држао у рукама суд од глине IH палицу. Они су се свађали, пеовали, па онда пређоше у чупање, али строги господар и не помишљаше да се срди и гледао их је очевидном радозналошћу. Сви беху у недоумици и чудили су се нечувеној дрскости пијаних робова.

Напослетку палицама полупаше један другоме судове, и на земљу се просуше дивне, свеже острице. Слуге их покупише и раздадоше гостима. Сви су се весело смејали пи хвалили Авзонија због ове оштроумне шале.

— И Дионис му се, дакле, није осветио...

— Монаха су казнили бичевима п после бацили у тамницу, — саопштаваше Гаргилијан.

— И требало је тако! За онаке поступке и нису блажа. средства: Ја сам то императору Јулијану често говорио... Благом их казном нећеш. поправити, не! Све бих ја те емирено-мудре галилејце бацио псима и дивљим зверовима, дакако! Не треба никаквој осетљивости дати маха, кад се тиче државних ствари...

То говораше конзул Мамертин, који се из питомога адвоката претворио у строгог римског грађанина...

— А ипак су богови корисни па чак п неопходни! — заврши стихотворац.

— Због чегаг

— Ма само ради обуздавања страсти народне.

— Добре! А зар ми, образовани људи, већ одавна