Srpski književni glasnik

520 СРПСКИ КњижеВвНИ ГлАСник.

се ширпна. улица удешавала пекључиво према потребама саобраћаја, онда би од две ствари наступила једна: или би се варош рашприла у недоглед, или би у њој остало недовољно места за станове. Данас је саобраћај тако велики, да му не помажу више ни широке улице, ни ппјаце, ни отворена места, већ морају да се отварају путови пепод земље или изнад улице, — кроз ваздух, ако се тако може рећи.

Београд има неколико пијаца расејаних по целој вароши, али како свугде тако и овде огледа се крајња нецелисходност. Ниједна пијаца нити је на свом месту, нити се употребљује за оно чему је намењена. Велика пијаца на којој је данас главно тржиште, налази се на крају вароши. Од једне тачке рејона — близу града удаљена је непуних две стотине мегара, а од најдаље тачке рејона, — од новог селишта, — две хиљаде пи шест стотина метара, дакле, тринаест пута више. Овим се чини велика неправда великој већини становиика, који су тиме принуђени да купују по скупљу цену на мањим пијацама. у својој близини. Централна нијаца треба Ma буде у центру вароши.

Пијаца. је код Зеленог Венца. на једној косини, неудесна и скучена. Сем тога ту се егпче шест. улица, за које је потребан доста шлроки слободни простор ради мимоплажења (дегажман) тако, да за праву пијацу остаје врло мало простора. Врх свега тога, све су оближње улице стрме и за саобраћај неподесне. Ово. је и узрок што та пијаца, од свога постанка до данас само животари: у место да напредује, она с дана на дан бива све мања и незначајнија. Цветни Трг је доста нераван, и што je најчудноватије, он је троугласт, што није ниједан трг на свету. Зграда која се на њему налази, пепречена је у непознатом правцу, и није паралелна ни с једном страном ове троугле пијаце. Сама зграда личи више на коњушницу но на тржну зграду коју је подигло прво српеко друштво за „улепшавање Врачара.“ Пијаца на Баталџамији исто тако није употребљива за централни трг,