Srpski književni glasnik

22 СРПСКИ Књижевни ГлАСНИК.

иду странпутицом. Ма да је варош прешла шездесет хиљада етановника, и ма да најмања наланчица има какву такву централну пијацу на приближној средини вароши, Београд је нема. Шта више, ово се важно питање п не узима у дискусију, нити се у опште п сања где ће се та ценгрална пијаца подићи. Као што се није хтело да нађе згодно место за цркве, жељезничку етапицу, угледну модерну гимназију, неће се наћи ни за централни трг.

О парковима MH шумама у варопш или у њеној непосредној близини, можемо да говоримо са три тачке глелишта: хигијенске, естетичке п економске.

О. хигијенској корнети паркова и шума није по"требно много говорити. Свакоме је познато да рашће врло повољно утиче на чистоту ваздуха и његову влажност, Ja чува од приппеке и од ветра. дејетвује погодно на човечији вид, нарочито лети, кад је сунчани "одблесак по бело окреченим кућама врло несносан и шкодљив по вид. Исто тако и естетички утисак шуме на човека врло је пријатан: најлешпе зграде много добијају кад има у близини зеленила или дрвећа; шуме и паркови као контраст варошким грађевинама, врло многе лоприносе лепоти онога краја где се находе.

Може бити да ће се многи. читалац зачудити кад прочита ову трећу, економеку функцију, коју варошка шума и паркови имају; ово је важна, али уједно сакривена п непозната њихова функција. Њу, или боље рећи њено осуство ми у Београду највише и најбоље опажамо п осећамо. Чим настане Мај месец, код нас одмах после осетних хладноћа настају напрасене жеге, сув несносан ваздух, рђав задах са нечистих улица, прашина, угреJaHa калдрма; свакоме читате на лицу незадовољетво, сваки се тужи с дана у дан све више п више на несносно време. Можете видети како се један по један престонички становник извлачи из красне вароши Београда п бега у свет, где ко може и колико дуго може, — што даље и дуже то боље и пријатније. По себи се разуме, да се најрадије иде на страну; ако се може, идз