Srpski književni glasnik

ДЕНА ВАРОШ. _ 528

ге у Карлебад, Марпенбад. Абацију итд. а ако су финансије лошије, онда је добро п Врњце, Аранђеловац, Врањска бања. Има једно време, у Јулу и Августу, кад је Београд у мало не рећи пуст, п они који су Jom остали сматрају се као заточеници, јадајући се на недостатак у новцу или кредиту код пријатеља или новчаних завода.

Отидите ма у коју бању где има Београђана, зачудићете се ако их посматрате ; нема ни једног болесног, сви добро једу. а још боље пију, п то еве оно што лекар забрањује (код лекара се мора сваки да пријави и да плати таксу). Овако је у страним бањама где Београђани долазе, у српским пак бањама још веселије иде. Ту се арта. банчи п весели до миле воље: ни сваки десети није болестан. Пошто је бања споредна ствар, то се много и не бира: ове тодине иде се у једну. бању, до године у другу, а еви се међутим чудимо зашто су нам бање неуређене. Како ће и бити уређене, кал има преко двадесет бања у Србијп у које свет иде, а да се све уреде били би потребни многи пи многи милијуни. Да у те бање долазе прави болесници, давно би се нашло начуџна да се уреле.

У најмањој бањи, у најмањој варошици на страни, једном речи свуда је боље но у Београду. Покушајте у Јулу да изиђете на Калимегдан, у онај малени парк. Ту је 'прашина као п у вароши, дрва као метле и нигде права хлада: клупе све скоро на сунцу, оно неколико што је у хладовини заузели сироти ненсионери те по цели дан на њима лремају... Хоћемо ли у Топчидер, још је горе! Давши се од прашине док стигнеш до топчидерске „кафане“, наравно трамвајем, јер пешке по сунцу, пуних шест километара хода, могли би само црнци да издрже. Седнеш пред топчидерску „кафану“ под прашљиви багрем и поручиш чашу пива да се мало освежиш, а иред тобом се диже несносни мирне од фушкије, који развијају около стојеће запреге. Иза тебе развија Топчидерска река јоште несноснији мирис, који се спушта са