Srpski književni glasnik

42 СРпски Књижевни ГлАСНИК.

половини УП века стално настанила на Балканском Полуострву, а које се називало Србима, заузело од прилике, само у много мањем концентричном кругу, земље у којима п данас Српски Народ станује.

Племенске заједнице нових дошљака. биле су доцније подлога за образовање државних центара. Образовање државних центара код појединих племена, вршило. је утицај на околна племена у правцу концентрације п окупљања. Како је тај процес текао ми наравно не знамо, али је јасно, да су прва државна средишта привлачила себи околна мања и слабија племена и да су том приликом та племена губила не само своју самосталност, него често и своје племенско име. Тај процес се вршио у УП и УШ веку; у ЈХ веку изгледа да је тај процее у главном већ свршен: свест о држави и државној заједници ухватила је већ дубока корена, те су на западној половини Балканског Полуострва формирана око два словенска племена два јака државна средошта: српско п хрватско.

Племенски називи лако су се том приликом губили, јер ти називи нису ни били израз специфичких особина, које би стајале у опреци са особинама онога племена, чије се пме примало. Алп када је формиран један јак државни центар на чисто националној основи п са националним именом, онда је ово национално име временом већ постало обележјем специфичких особина народних. То име добило је већег значаја, оно је постало обележјем свега онога у чему се маса тога народа разликовала од оних, са којима је долазила у додир. Национално је име на тај начин постало символом извесних особина, које је сам народ од увекинстинктивно боље осећао, но што их наука икада може дефинисати. Процес народног претапања вршио се онда са свим друкче но што се данас врши; данас модерна држава насилно намеће национално име онога племена које влада и другим племенима, а не брине се, хоће ли то друго племе примивши назив, па рецимо чак п језик племена које влада, примати уједно