Srpski književni glasnik

530 СРпски Књижевни ГЛАСНИК. физиономију: у евима провинцијама били су нови нароли, нови организми и нова вера.

Доба за време Сеобе Народа најнесретније је доба у историјп човечанства, не само зато, што је то доба опадања, назадовања и пропадања, него због тога, што је онда цело човечанство било у непрекидном рату п боју, п. што су читаве генерације проводиле цео свој живот у материјалној борби за живот. Никада и нигде није било мира, никада и нигде одмора. Од половине Ш века, када су варвари први пут пробили границе Римске Империје, па кроз трп пуна века, а гдегде п дуже, становништво у свима земљама некада моћне Империје морало је непрестано да буде на спрезу као на мртвој стражи, јер су готово без престанка у свима земљама вођени ратови, а варвари су непрестано нападали на свима границама п некала на краће некад на дуже време продпрали у римске покрајшсе, некад се стално у њима настањивали, али увек HM без одмора робили, палили, пљачкали, убијали, рушили. Цело човечанство је било онда једна велика војска, која пз битке није никако ни излазила, а цела Римска Империја била је једно велико разбојиште, на коме се на све стране биле битке сваки дан..

Све се збијало у градове п утврђена места, све је било увек спремно за бој. Привремено Je наступало затшије, п тамак су поједини крајеви почели да се дижу ин опорављају. алп тај напредак је брзо заустављен, јер је мир трајао кратко време, и нове варварске хорде и чете опет су долазиле, и опет су људи убијани и одвођени“ у робље, п опет је за трен ока пропадало све што је са тешком муком, после дужега рада стечено п сачувао. Пико никада није био сигуран ни са својим животом ни са својим имањем. Није било вредно стицати имања ни радити ни за себе ни за своју децу, јер су егзистенције рушене, а имања“ пропадала тако нагло п тако редовно, као никада ни пре ни после тога.

Људи, који су у оним вековима живели, нису заслужили да се о њима говори са омаловажењем и под-