Srpski književni glasnik

559 СРпсСКкИ КЊИЖЕВНИ ГлАСНИК.

________________-______-__--

што је пренето у ново доба бар оно мало остатака старе културе п цивилизације, и што дивљаштво и суровосет нису са евим овладали.

На друге људе друкче је утицало оно доба. Тешко је рећи да ли су слабији илп јачи духови били они пли

ови, који Су видећи ништтавило живота II егзистенције.

п како се живот п егзпетенција свакога. дана уништавају п пропадају без узрока п без изгледа на успешан отпор, дошли до уверења, да нема смисла ни живот ни борба. за живот, те дигли руке од свега и пустили да њима овлада апатпја. Било је у ондашњем друштву ваздан људи, који су још даље ишли, људи, који су повукли све конзеквенције пз омаловажења, апатије, често чаг по мржње према. жовоту, те тражили смрт и отпмали се за њу. Манија самоубиства била. је овладала међу људима. „Буди су били изгубили душевну хармонију и из оне дисхармоније, која је услед стања, у коме се ч0овечанетво налазило, била овладала духовима људским, онц су тражили изласка у уништавању своје егзистенције. Сви они, који су ималп мало више храбрости и енергпје, ослобађали су се самоубиством несносног живота, живота, који није имао никаква интереса п за који њих ништа више није везивало. Као прилепчива болест рашприла се тежња. за самоубиством и отимање 34 GMP у целом друштву; пајвшне је ова болест захватила војску. Колико је мало интереса п идеала било у ондашњем друштву, види се најбоље из тога факта, што војници, који су тражили смрт, нису желели да погину у јуначној борби на бојном пољу, у борби, која бп можда некоме користила, него су у самоубиству тражили. ослобођење од. несносног живота.

Они, који нису имали храбрости ни смелости, да сами учине краја животу, који није за њих имао питереса, тежили су да нађу смрт ма на који други начни. П немачки петорик Уееск има потпуно право, кад каже, да је један од главних узрока, што су се онако многи хриш ћанеки мученици за емрт отимали, општа тежђња за с