Srpski književni glasnik

и ОкоБА. ПАРОДА И ХРИШЋАНСТВО, 533 која је онда била овладала целим друштвом. Јер смрт пошто-пото, па ма и под мученичким венцем, тражили су у. оно доба не само Хришћани, него п незпабошци.

Док су једни самоубиством свршавали, отимали се за смрт или падалџ у очајање, а из очајања у апатију, лотле су се други одавали уживању п проводили лане у пијанкама п теревенкама, решени да живе весело, безбрижно п без рачуна, уверени да не треба ни да раде ни да штеде, јер су им свакога тренутка и живот и имање могли бити уништени.

Алп су тежак живот и очајан социјални и економни положај. у коме се налазио народ у Римекој Империји за време Сеобе Народа, затим ратови, кута, глад и многе друге несреће, које нису избијале из станишта људеких у оно доба, пи у другом правцу утицали на духове савременика. Кала су невоље и несреће етале да бију људе. они су пали у очајање, јер нису знали да се нађу у беди п невољи. И многи од њих се почели обраћати невидовном бићу, за које су мислили да светом влада, почели су да верују. Бол п очајање убили су евако поуздање у њима, и они су тражили и помоћи п утехе у онога, који по њихову уверењу, управља светом п од кога зависи судбина људи. У душевном расположењу, у коме се људи у то доба налазили, највише утиче п приања она вера, чији мистицизам и мистички. обреди. најјаче утичу на душу, на осећај и на фантазију, дакле вера, која п облиROM M садржином највише улива поверења или доводи човека. до велике и дубоке резпгнације, да буде спреман на све и да ни због чега пе пати. Због тога је Хришћианство баш у то доба најбоље ухватило корена и раширило се.

Несрећа пи невоља потресала је људе на све етранс, и многи људи су и нехотице тражили угроке п узрочнике тим и толиким несрећама. Природпо je, да су том при ликом прво помишљали на нову веру, која се ванредном брзином раширила готово по целом онда познатом свету и чије су присталице већ биле пепуниле MH села н гра-