Srpski književni glasnik

СЕОБА. НАРОДА И ХРИШЋАНСТВО. 537

опреци са државом. Тамо, где вера долази у народ који нема своје културе пи цивилизације, она утиче готово неограничено на њега, али тамо где вера наилази на јаку културу п јак организам, на јачу културу и јачи организам, но што га има она сама, тамо вера мора да склапа компромис пода попушта од својих принципа. Осим тога свака странка повећањем броја својих присталица попушта у својим екстремним принципима и тежњама. Тако је и Хришћанство временом све више напуштало своје првобитне принципе и идеале и све више узимало и садржину п облик религиске установе, која. је могла да пактира са друштвом и државом. Тај процес попуштања убрзан је био још п тиме, што је број присталица. Хришћанства јако повећан, те су се у Хришћанску пркву увукли свакојаки елементи.

Попушгајућп од својих, често чак и најважнијих принпина, Хришћанство је све мање било опасно по државу: п у оно доба, када је Држава систематски почела да гони Хришћагре, већ није било од њих више велике опасности по државни поредак. Хришћанство је онда већ почело напуштати многе важне принципе Христове Науке, управо оне, који су присталице те науке могли довести у сукоб са државом. Хришћани су се већ уживели у потребе дневног живота, измирили се са њима и напустили своје екстремне назоре, који су егзистенцију државе чинили немогућом. Попуштајући тако, Хришћани су се све више приближавали држави и постајали епособни за владу, доку ТУ веку нису сасвим напустили праве принципе Христове Науке и ступили у службу државном организму. Хришћанство ТУ века већ ни обликом ни садржином, није више Хришћанство [1 века. За три века Хришћанство се много удалило од својих првих п правих идеала, оно је у многом погледу п у облику и у садржини примило елементе других религија и потпуно одбацило све оне принципе, који су га могли довести у сукоба са друштвом или са државним интересима; Хришћанство је напустило принципе, за које су гинуле прве приста-