Srpski književni glasnik

СРПСКО ИМЕ У ЗАПАДНИМ СРПСКИМ КРАЈЕВИМА. 43

и све особине његове, или ће то само бити, а тако је у ствари, промена фирме и ништа више. У Средњем Веку, када држага у томе правцу није вршила пресију на своје поданике, процес ширења националног имена текао је много природније. Онда је јачање и ширење народног имена значило заиста и јачање и исирење самоћа народа са свима битним особинама. његове индивидуалности.

На тај начин је српско име јачањем и ширењем српскога племена јачало, ширило се и ухватило дубока корена тако. да већ у првој половини IN века српско име носи цео народ готово на целој територији, коју и данас Српски Народ заузима, осим северних MH северозаналних покрајина (Срема и Хрватске). Алп је брзо после тога опет наступила реакција. Српеки Народ је у новој својој отаџбини на Балкану заузео лепе, плодне и боrare крајеве; али су ти крајеви баш на граници где су се од увек укрштала и борила о првенство два света. две културе. Сфера интереса Истока и Запада, увек се је граничила баш у земљама, у којима данас Срби станују, и баш ту у тим земљама водила се увек најјача борба о надмоћ и првенство, и баш о те земље отимао се увек Исток и Запад у најразноврснијим облицима: као романизам и јелинизам, као православље и католицизам и напослетку као германство и словенство.

Те прилике, потпомогнуте још и географским, утицале су врло неповољно на концентрацију и одржање јелинетва у Српском Народу. Због тога је тежња за одвојеност и расцепаност српских области и земаља увек изоијала на површину и, створена и потпомогнута свима могућим спољним приликама, увек могла успешно радити и реузиратп. Распадање на више државних и обласних центара утицало је јако HM на живот народног имена: заједничко народно име је потискивано, MH ако је без престанка живело, а покрајинска имена све су више отимала маха. Процес је тај у Х веку већ био готово извршен. У то доба уз заједничко народно пме почињу да овлађују обласна п покрајинска имена. Алп је због