Srpski književni glasnik

Паз ЕНикуРОВА ВРТА. 541

лазили низ косу брежуљака, диепутујући о божјој љубави, овај свештеник се одједном заустави, тешко пусти руку на моју мишицу п рече ми дрхтавим гласом који још и сада чујем:

— Ја то тврдим, ја то знам: целомудреност је врлина коју човек може да чува само нарочитом помоћу божјом.

Та реч открп ми неизмерну бездну грехова пути. Који нраведнпк да не буде кушан, када овај који је, како“ изгледа, имзо тела само за патњу пи одвратност, кала је н он осећао остени жељег7

Када се све проценио, један метафизичар не разликује се од осталих људи толико колико се мисли ц колико он хоће да се мисли. Шта је то мислити И како се мнели 7 Ми мпелимо речима: само то је чулно и своди се на природу. Зампелите, један метафизичар, да би склонио један спетем света, има само усавршен узвик паса по мајмуна. Оно што назива дубока спекулација п трансендентални метод, TO је везивање, у произвољном раду ономатопеја које вичу глад,“ страх и љубав у првобитним шумама, и којима су се мало UO мало додали смпели за које се држи да еу апстрастип док су у ствари неодређени.

Не бојте се да стај низ угушених п ослабљених кратких узвика који састављају једну филозофеку књигу не научи нас п сувише о васељени па да не можемо у њој више живети. У ноћи у којој смо сви, научењак се збија уза зид, док незналица остаје мирно у средини собе.

Када се каже да је живот добар, када се каже да је рђав, каже се једна ствар која нема пикако смисла. Ваља рећи да је добар п рђав у исти мах, јер њиме, и само њиме, ми имамо појма о добром и о рђавом. Истина је да је живот мио, ужасан, красан, страховит, сладак, горак, пи да је он све. Са њиме је као са арлекином до-