Srpski književni glasnik

542 Српски Књижевни ГЛАСНИК. === брога Флорпана: један га види црвена, други плава. а обоје га виде какав. је, јер је он п црвен п плав п од свију боја. Ето чиме се можемо сви сложити и помиАли ми смо

рити филозофе који се међусобно кољу. тако створени да хоћемо ла натерамо друге да осећају и мисле као ми, п нећемо да допустимо нашем су-

седу да буде весео када смо ми тужни.

Зло је нужно. Када не би постојало, ни добро не би постојало. Зло је једини разлог опетанка доброг. Шта би била храброст далеко од опасности п милосрђе без бола Шта би“ постала оданост и жртвовање посрел опште среће7 Може лп се ехватити врлина без порока, љубав без мржње, лепота без ружноће“ Благодарећи злу п патњи може се на земљи становати пи живот врели да се живи. И зато се не треба много жалити на ђавола.

Нетолеранција је била у свима временима. Нема ипкако религије која није пмала своје фанатике. (Сви смо ми наклоњенп обожавању. Све нам изгледа изврено у ономе што волимо, и љути нас када нам покажу мане наших пдола. .Буди се великом муком мећу мало критике у изворе својих веровања пи у порекло своје вере. Тако је, јер када би се сувише гледало у начела, човек не би никада веровао.

Једна ствар даје привлачности мисли људској: то е неспокојство. Дух који није брижан п узнемирен ил и. Јме љути или ми је досадан.

Ми називамо опасним оне чији је дух другаче створен но наш, а неморалним оне које немају наш морал. Ми називамо скептицима оне који немају наше плузије, не бринући се да ли онп имају и других илузија