Srpski književni glasnik

44 СРПСКИ Књижевни ГЛАСНИК.

оскудице у материјалу цео развитак тог процеса до ХШ века врло тешко пратити. Тек од ХШ века, кад извори почињу бивати бољи и многобројнији, тек од тога времена можемо сигурније и подробније пратити живот обласних и народног имена у западним српским покрајинама. У Црној Гори је језик, којим народ говори од увек називан српским, али је народ сам врло често називан провинцијалним именом. Историјска традиција утицала је толико у том правцу, да је чак и обласно име арбанаско врло често избијало на површину. Од XVII nega почиње се већ и сам народ еве чешће називати Србима и у земљи и на страни. Назив народа као Срба место обласног имена, особито је истакнут у преписци руског двора у XVIII Bey ca Црногорцима. То је доба када је с јелне стране у народу јачала свест националног јединства; с друге стране је то доба, када су државе, које су биле заинтересоване на Балкану, радије истицале велике народне комплексе и њихове националне тежње, но провинцпјалне тежње појединих покрајина или племена. Због тога се у ово доба јасно истиче, да је Црна Гора не само српска земља него и део Србије.

Турско освајање извршило је у нашем народу 10некле неку врету нивелисања, особито баш у погледу етничких назива. Поједине области дошле су међу собом у тешњи однос п чешћи додир; антагонизам, п ако: га није много ни било, престао је, а. што је најглавније, у племену, које је до сада владало, нашао се један нов етнички елеменат: племе које је сада завладало. И према том новом окрутном господару осећао се Српеки Народ, који за време свог слободног живота, подељен на. самосталне области и државе, није толико могао осећати своје национално јединство, као једна целина. Тај осећај националног јединства створила је и. одржавала свест“ заједничке прошлости, свест заједничких интереса, зајелничке тежње и инстинктивна борба за одржање живота и националне индивидуалности. Због тога се после тур-