Srpski književni glasnik

~.

ОЦЕНЕ m IpPBEA?B. 53

= _____________-___________________ж22________-___-- —__________-_____---

браћа.... а сад, реда је да се роскусурамо.“ Што је најлепше, он одмах предложи Милисаву да се пољубе, и они се одиста одмах H пољубе, п још Милисав после тога, сав крвав, кога год сретне, каже му како он Марка воли, како су побратими, како га неће ни тужити... То нам, ето, Г. Веселиновић прича у „Чудном човеку,“ и нама остаје да се запитамо : „шта је овог Јесу ли ово фантазије па Хиљаду и једне ноћи, пли и то може још бити реалистична приповетка 2“

У „Баћи“ је испричано како је негакав сеоски бедник нашао неко детенце негде у јендеку п узео га к себи, па затим, морао узети неку удовицу себи у кућу због тог летета: а кад су га по селу узели дирати за ту удовицу. пред којом је он био као светац, он љут оде кући, нађе њу и погеде је у цркву да се венча с њом. Прелаз тај, је врло нагао и потпупо лишен ефекта.

У „Рвачу“ има нешто нејасан оппе једног двобоја. између неке људине пи неког богаља са штакама, у којем овај последњи победи.

Идеја „Завета“, последње приче у збирци, лепа. је п спмпатична. У описима п обради, пма нешто мелодраме п кгонвенционалности што квари ову пначе лепу слику.

У свима овим причама, стрл Г. Веселиновића има оне старе манире који су доста дотужали својом и сувише „народском“ и сељачком бојом. Како би, међутим, лепше било, за приповетке Г. Веселиновића. уопште, да. је фраза у њима литерарнија!

П. Поповић.