Srpski književni glasnik

БЕДЕ ИК. Е.

КЊИЖЕВНОСТ.

Књижевна. заоставштина ~ Д-ра Љубомира. Недића. Пза Д-ра Љубомира Педића остао је већи број необјављених расправа и чланака, које су његови ближи пријатељи узели ла прегледају и среде. На жалост, од свих тих ствари што су се нашле у рукопису. само се три могу сматрати као довршепе. То су расправа о „Вертеру“, која је била намењена C. BR. Задрузи као предговор уз њено издање овог Гетеовог романа; биографска. расправа о Светиславу Вуловићу, која је такође била намењена QC. К. Задрузи. као предговор уз њено издање Вузовићевих критика, и, најзад, јелна хумористична. фантазнја под насловом „Предлог како да се помогне нашој нејакој књижевности.“ За тим долазе, као готово довршене ствари, једна расправа о Љубиш п један чланак о књижевној покрађи коју је руски писац г. Степович извршио над познатом Педићевом књигом „Из Новије Српске Лирике.“ Велика је штета што је једна повећа расправа

о „Књижевном укусу“, — започета, како изгледа, још пре првих критичких расправа Недићевих, — остала прекинута у средини. Исто тако, од једне нове. проширене расправе о „Правопису“, —- о том је предмету Недић

држао 1894 једно предавање у Књижевној Заједници. нашли су се нанисани само извесни одељци. Расправе о Лази Лазаревићу m Јаши Игњатовићу нису у правом смпелу ни започете ; само су прибележене и у неколико развијене извесне пдеје које су имале да буду унете у те расправе. Постоје такође фрагменти о владаоцима који су у исто време сиписатељи, (ово је, изгледа, имало да служи као увод у јелну расправу о пееничким, производима Кнеза Николе), о Лази Костићу као преводиопу Шекспира и о Светозару Марковићу као књижевном критичару. Може бити, још је највећа штета што је та расправа о Оветозару Марковићу остала неизраbea: mo полемичкој живости и јачини сарказма с којима су написане те две три стране које од ње имамо, она би, вероватно, још већу буру изазвала него и расправа о Змају или она о Милићевићу. Интересантно је још по