Srpski književni glasnik

СРпско ИМЕ у Злпалним СРПСКИМ КРАЈЕВИМА, 45

ског освајања опажа јаче пропадање покрајинских имена а заједничко народно име све више избија на површину. У Јужној Далмацији. која је врло кратко време била у саставу Српске Државе, не само језик. којим је нарол говорпо, него је и народ. и за време живота обласних имена, називан Србима. Национално име је у овом крају било очувано можда због тога, што је тај крај већином био у вези и у саставу државе, која је. из разних узрока, вазда чинила разлику међу српским и несриским становништвом овога краја. Због тога овде покрајински називи нису били довољни, него се пи у време, кад по другим крајевима превлађује покрајинско име, морао употребљавати наци· онални етнички назив. У ХЈУ веку јавља се у овом крају назив православне вере идентификован са српском народношћу: али превлашћу Цариградске Патријаршије почиње убрзо продирати грчки назив за Православље.

У Дубровнику је понос властеле увек своју народвост везивао за традиционалне успомене старих времена римских или дубровачких. За грађане републике био је једини поносан назив Дубровчана: за лруго национално име они нису хтели да знају. Али је зато језик. којим су Дубровчани говорили још од онога времена. када је тај језик почео пролирати у улице и куће њихове. врло често називан ерпским.

Борба националног имена са провинцијалним називима најбоље се вили у Босни. Српско име се кристалисало не само у приморекој и доцнијој рашкој српској држави. него и у Босни. Од кога је времена национално име у Босни овладало, не може се наравно рећи. јер нема извора : али изгледа да је то било врло рано. јер папска канцеларија у ХП веку идентификује Босну са Србијом („Српска Држава т. ј. Босна“), а зна се, да је папска канцеларија била врло конзервативна у том погледу. те се са довољно разлога може претпоставити, да је тај назив већ доста времена пре тога био употребљаван у папској канцеларији, ла је дакле национално име у Босни било у то доба јаче од провининалног. Још