Srpski književni glasnik

558 СРПСКИ КЊИЖЕВНИ ГЛАСНИК.

_____-- —– — _-_-_—=-.

престонице“ [Београд, 1902, стр. 56]. То су историјске и топографске белешке, каткада интересантне, каткал сасвим пезначајне, о старом Београду који нестаје.

Одштамлавања. — Из „Дела“ су засебно оштампане расправе Ога Божидара Марковића „Поновио суђење у гривичном поступку“ п Алексе Станојевића: „О политичреформама у „Старој Србији и Маћедонији.“ — Из „БЂранкова Кола“ оштампана је „весела пгра у два“ чина“ „Консул“, од Лукијана Тривунова Бранковића. Карикте рпстично је по паше рђаве књижевне прилике да су, с малим изузетком, скоро све нове књиге оштампане из повремених“ издања. Оштампава се обично у 100—200 примерака, и то за пријатеље и уредништва. Никада се у нас није више оштампавало но данас.

(таре сриске штампарије. — Расправа. Г. Љубомира Стојановића. „Старе Српске Штампарије“. која је изишла. у последњим свескама „Српског Књижевног Гласника“ оштамнана је у гасебну књигу. [Београд. 1902. Ме. 43]. Многи важни пи брпжљиво сређени подаци налазе се у овој расправи, која је од интереса и по ширу књижевну публику. —

„Симилицисимус“-ов Peter УећТештатћ!. -— Што пма нефилистареке духовитости и досетљивости у немачких књижевника пи уметпик/, то је скоро све у часописима „Sınplicissimus“ n „Jugend“. (O6a пзлазе у Минхену). Слике, белетрпстични и шаљиви део листа, подједнако деносе што је најбоље од модерних производа у тим врстама. Стуб, — или како се већ то 'каже, — Симилицисимусов. је Рекег Зеепи, е правим именом Ог. Шбулег Тћота. Он има међу млађим немачким писцима чудну срећу са својим песмама, причама п драмама, јер се за њега може рећи, што за ретко које“, да му је досад све што Je писао — допустите ми тај израз — упалило. Његов успех је тим потпунији, што га не само мпогп хвале, него га многи и читају. На сасвим јасан начин казао је он досад најгорче истине пи немачком сељаку и пемачком цару и свима ступњевима између ових двоје, и да шаљиви листови немају изузетан положај по закону о штампи, духовити Рекег Уебет чамио би сада на лну тамнице, осуђен на многе казне: за увреду величанства,