Srpski književni glasnik

“ ТЖЕНИДБА ПЕРЕ КАРАНТАНА.

„А што гледа ти менег7“

И шчепаемо се за вратове. Понесосемо се по соби, оборпемо столицу, разбаинемо некакве хартије... Све прелалосмо ђаволу !

„Стојте нитковн!“ дрекну комесар у нека доба „у затвор ћу ја вае...“

П ноела нае амо...“

Џеро не одговори. ношта, него се само протра по челу и зачеии. нос, јер није могао поднијети хапсан'скога мириса.

— А знаш ли ијевати7 — запита га Клепан.

— Не знам.

-—- Хе, а ми знамо...

— И, измахнувши руком, запјева из свега гласа:

Еј, у Агана у мога драгана, Везен му је јаглук ал појасом

Остали устадоше. Намјестише руке на уста, попут груба, и почеше подражаватн свирању војничке музике. Почете зваиждати, поштато, јечати.. П еве је било з: чуло складно, И Перни, за час, као ла лакну па срцу, усред те граје!..

— Ијевате ли, погани синови — запита мргодни апсанџија, који се. тога часа. указао на вратима.

— Пјевамо.

— Е пјевајте, пјевајте"..

Па се приеслони леђима уз врата п развуче лице на осмијех. Са особитим задовољством слушао је п пјесму п пратњу.

— Ех, погани синови, баш лијепо научили! узвикну. Клепан махну руком MH пјесма се заврши.

— Сад да видите п друге моје мајсторије! — викну. — Да вам покажем, како се тазда Илпја ногађа са "својим муштеријама/!

И он се погури, поче жмпркати, телати, таикати ногама, хвалити робу и преклињати се. Поче се погађати, бројати паре, пуцкајући губицама при бројењу...

96“