Srpski književni glasnik

564 СРпски Књижевни ГлАСНИК. П сви се поваљаше од смијеха!.... Перо се за трбух ухвати, а апсанџија залепи руком уста п утече.

— Због газда Илије био сам једном у хавсу, рече Клепан Пери. — Пош'е он чаршијом, а ја му подметн'о ногу

. ·

Te će HMNpeBpHo.. Ударпџо лијепо леђима. о тле.

— Остави, не причај своје махнитлуке! — прекиде га онај са масницом на челу. — Шта је стало чојеку да то слуша... Боље да се играмо.

— Штаг

— Крајцара.

— Ја немам ни једнога...

— Имам ја! — дочека један жутоња, пз прикрајка..

Онај са масницом на челу, окрену му се.

— M погађај, која је година записана на мојој!

— Од колико пута да погодим 7

— Од три пут!

— Немој, него од четири.

— Од три!

Жутоња се привуче u, из даљега, погледа у новчић, кога је онај држао на длану, тако, да се писмо није: видјело, него само круна.

—- Седамдесет осме! — викну жутоња.

— Није!

— Осамдесет друге.

— Није!

— Седамдесет пете.

— Јее'!..

Жутоњи сијевнуше очи. Пружи руку.

— Дај га! — викну.

Онај, са масницом на челу, мирно остави новаш у. џеп.

— Не дам! — рече.

Дај!

Онај не одговорн. Намргодн се и, из све снаге, удари га по испруженој руци. Жутоња јаукну.. И настадечудна граја и комешање! Тројица скочише на онога са.