Srpski književni glasnik
564 СРпски Књижевни ГлАСНИК. П сви се поваљаше од смијеха!.... Перо се за трбух ухвати, а апсанџија залепи руком уста п утече.
— Због газда Илије био сам једном у хавсу, рече Клепан Пери. — Пош'е он чаршијом, а ја му подметн'о ногу
. ·
Te će HMNpeBpHo.. Ударпџо лијепо леђима. о тле.
— Остави, не причај своје махнитлуке! — прекиде га онај са масницом на челу. — Шта је стало чојеку да то слуша... Боље да се играмо.
— Штаг
— Крајцара.
— Ја немам ни једнога...
— Имам ја! — дочека један жутоња, пз прикрајка..
Онај са масницом на челу, окрену му се.
— M погађај, која је година записана на мојој!
— Од колико пута да погодим 7
— Од три пут!
— Немој, него од четири.
— Од три!
Жутоња се привуче u, из даљега, погледа у новчић, кога је онај држао на длану, тако, да се писмо није: видјело, него само круна.
—- Седамдесет осме! — викну жутоња.
— Није!
— Осамдесет друге.
— Није!
— Седамдесет пете.
— Јее'!..
Жутоњи сијевнуше очи. Пружи руку.
— Дај га! — викну.
Онај, са масницом на челу, мирно остави новаш у. џеп.
— Не дам! — рече.
Дај!
Онај не одговорн. Намргодн се и, из све снаге, удари га по испруженој руци. Жутоња јаукну.. И настадечудна граја и комешање! Тројица скочише на онога са.