Srpski književni glasnik

ЖЕНИДБА. ПЕРЕ КАРАНТАНА. 565

· масницом п почеше га тући... Клепан, са још једним, диже се да га бранџ.. И, за неко вријеме ништа се није чуло него пеовка, буботци, кркљање, стењање... Чак и lepo доби лва буботка!.. Удари га неко иза врата, те, некако п нехотице, целива земљу... Удари га и други пут...

И ко зна ита би још било, да жутоња не подвикну:

— Џаба ти твој крајцар!... Не треба ми!..

Битка. одмах престаде.

— Не ћеш га7 — запита онај са маснином.

— Не ћу...

— Живио!...

И, као да ништа било није, еви запјеваше:

Чува овце чобаница Јања Чува овце три године дана...

— То ваља! -— кликне Перо, па, заборавивши на све. запјева и он...

Другога дана, око подне, уђе апсанџија и зовну Перу.

— Зове те комесар, — рече.

Перо устаде и прекрети се.

— Фала Богу!

Клепан му приступи и као етари зналац, удари га по рамену.

— Бива растајемо се7 -— запита.

ЈА...

— Е, сретан нут'!

И сви пружише руке и руковаше се се њиме.

-— Оетави нам мало духана, — рече онај, са масницом на челу, — остави нам и један грош, за ракије.

Оставићу.

Оде пред комесара.

Скупи се онако исто као и јуче, направи тужно, управо болееничко, лице и погледа га.

На упит о вашој ћулоредности, добио сам двојбен одговор, — поче комесар, чешкајући се лаписом по глави. — Bu сте некада, у вашега свећеника, тражили некакве крене листове... |