Srpski književni glasnik
ЖЕНИДБА. ПЕРЕ КАРАНТАНА. 565
· масницом п почеше га тући... Клепан, са још једним, диже се да га бранџ.. И, за неко вријеме ништа се није чуло него пеовка, буботци, кркљање, стењање... Чак и lepo доби лва буботка!.. Удари га неко иза врата, те, некако п нехотице, целива земљу... Удари га и други пут...
И ко зна ита би још било, да жутоња не подвикну:
— Џаба ти твој крајцар!... Не треба ми!..
Битка. одмах престаде.
— Не ћеш га7 — запита онај са маснином.
— Не ћу...
— Живио!...
И, као да ништа било није, еви запјеваше:
Чува овце чобаница Јања Чува овце три године дана...
— То ваља! -— кликне Перо, па, заборавивши на све. запјева и он...
Другога дана, око подне, уђе апсанџија и зовну Перу.
— Зове те комесар, — рече.
Перо устаде и прекрети се.
— Фала Богу!
Клепан му приступи и као етари зналац, удари га по рамену.
— Бива растајемо се7 -— запита.
ЈА...
— Е, сретан нут'!
И сви пружише руке и руковаше се се њиме.
-— Оетави нам мало духана, — рече онај, са масницом на челу, — остави нам и један грош, за ракије.
Оставићу.
Оде пред комесара.
Скупи се онако исто као и јуче, направи тужно, управо болееничко, лице и погледа га.
На упит о вашој ћулоредности, добио сам двојбен одговор, — поче комесар, чешкајући се лаписом по глави. — Bu сте некада, у вашега свећеника, тражили некакве крене листове... |