Srpski književni glasnik

46 СРПСКИ Књижевни ГлАСНИК.

у првој половини ХШ века у Босанској Држави је народ редовно називан српским именом. Али се у то доба већ јасно опажа борба међу националним п провинцијалним (сада већ државним) именом. Борба та водила се скоро кроз цео ХШ век. Занимљиво је, да се у исто доба водила. иста борба око покрајинског и националног имена и у Рашкој. Резултат тог процеса био је неједнаг: у Рашкој је надвладало национално име, у Босни провинцијално. Лако је могуће, да је јачање националног имена џи Рашкој утицало, да у. Босни надвладају покрајински називи, Од половине ХГУ века у Боени сасвим превлађују провинцијални називи; али је национално име остало код народа и у држави у пуној свести (језик је до ХУП века називан само српским); оно избија на површину по гдекад чак и када су провинциални називи потпуно отели маха. У папској канцеларији међутим изгледа да će још дуго држали рудименти некадашњег идентификовања Босне са Србијом.

У Хрватској се српско пме јавља тек после турских освајања и сеоба Српскога Народа према северо-западу. Пошто су се Срби у првом реду у вери разликовали од оних, које су онде затекли, то је тамо од ХУГ века православна вера била називана српском; али је врло важно да је и језик новога етановништа називан серпеким. Народ је себе без сумње називао Србима, али у изворима, који су потекли од странаца и из званичних кругова, често се стари државни рашки називи и влашки верски назив истиче јаче од националног имена. Од ХУШ века међутим почиње национално име све више да осваја терен.

У Славонији до ХУГ века нема у изворима помена о називу народа и језика његовог. У ХУ1 и ХУП веку опустела је услед турских ратова Славонија готово сасвим, те је после тога насељена била народом из Србије, Боене и Херцеговине; по тој новој популацији пцела данашња. Славонија · називана је Рашком. Да ли је сам народ називао баш овим именом или су званични кругови овако покретили национални назив, то се из познатог материјала не може да констатује.